Ko je bio dr. Bah?

Dr. Edvard Bah, lekar internista, bakteriolog, patolog i homeopata, je rođen 1886.god u Moseliju, pored Birmingena. Studije medicine je upisao 1906.god. a diplomirao 1912.god na Univerzitetu u Londonu. Mladi lekar je mislio da je tradicionalna medicina previše usmerena na fizičke simptome koji su samo vidljivi i nametljivi delovi celine ličnosti.

Za Baha nije bilo sumnje, LjUDSKO BIĆE TREBA LEČITI KAO SLOŽENU CELINU. I samo lično iskustvo sa bolešću mu je pomoglo da spozna suštinu stvari. Naime, tokom Prvog svetskog rata je kao svršeni lekar opšte medicine preuzeo brojne obaveze u vezi zbrinjavanja i lečenja ranjenika. U isto vreme je nastavio svoja istraživanja i to ga je dovelo do kolapsa pa je hitno operisan. Dijagnoza je bila zastrašujuća - karcinom. Hirurzi su mu davali samo tri meseca života.

Bah je u prvom momentu reagovao kao i svaki čovek suočen sa smrću,upao je u duboku depresiju. Međutim, zahvaljujući neverovatnoj energiji,vrlo brzo je smogao snage da nastavi sa radom jer je smatrao da nije završio svoj posao i da treba još puno toga dati čovečanstvu. Pošto se ništa nije od njega očekivalo,on se pun entuzijazma bacio na eksperimente i proučavanja.

Meseci su prolazili, tri pa još tri da bi on zadovoljno a doktori zapanjeni konstatovali da se osećao mnogo bolje i da su fizički simptomi mnogo blaži. Njegova bolest je nazadovala! Uvideo je da energija koju stvara ogromna želja i strast ima snagu da pobedi svaku bolest.

Kroz sopstveno iskustvo je shvatio da je za zdravlje jako bitno ushićenost,radost,sreća,raspoloženje. Tako se desilo da je nešto što je ličilo na tragediju postalo putokaz za nova fundamentalna istraživanja koja su posle nekoliko godina dovela do stvaranja njegovih "lekova" sada već čuvenog Bahovog cveća koje, svako za sebe, svojom specifičnošću uspeva da obnovi energiju tela i uma. Zaključio je da naše bolesti samo ukazuju na to da ne živimo u saglasnosti sa našom prirodom i da ne sledimo pravi put. Taj nesklad između našeg unutrašnjeg bića i onoga kako se prikazujemo u okruženju neminovno nas dovodi do nezadovoljstva i patnje i na kraju do bolesti. Ako pažljivo osluškujemo sebe same,i telo i duh,možemo pomoći sebi i sprečiti bolesti.

Duboko je verovao da samo ona veština lečenja koja je u stanju da otkrije i leči ne samo telesne smetnje nego i osećanja koja su prouzrokovana tim smetnjama,jedina stvarno može pacijente lečiti,izlečiti i isceliti.Zato je ostavio svoju razrađenu ordinaciju i laboratoriju,istraživanja i otišao u prirodu.Imao je ideju da je,pošto je čovek deo prirode,ona stvorila ,,lekove“ koji su u stanju da ojačaju organizam i njegove mogućnosti a da pri tom ne izazovu neželjene efekte. Verovao je da su biljke ono što nam priroda nudi,kao stara ,samonikla bića koja nam mogu preneti informaciju,iskustvo o preživljavanju u okruženju. Da su one te koje potpuno prirodnim putem doprinose da se ličnost harmonizuje a emocionalni i mentalni konflikti odstrane. Narednih pet godina je proveo u pažljivom posmatranju različitih biljaka i pronalaženju najboljih primeraka.

Identifikovao je 38 lekova i tu zaokružio sistem,završio svoja istraživanja smatrajući da to pokriva sva moguća stanja u kojima čovek može da bude.Tako je ispunio svoj cilj,da stvori sistem prirodnog lečenja zasnovanog na jednostavnosti,dostupnog svakom. Izvršivši svoju misiju,preminuo je godinu dana kasnije,1936.god.u snu,spokojno jer je dovršio svoje delo,devetnaest godina nakon dijagnoze koja mu je postavljena od strane zvanične medicine.

Vesna Stojanović, Bahov praktičar