G-din. NN, penzioner, 72 godine, ali i dalje radno aktivan. Žalio se na loš i isprekidan san, nekvalitetan odmor i izuzetan osećaj umora posle jutarnjeg budjenja. Prvi intervju je ukazao na puno problema koji imaju veze sa njegovom radnom prošlošću. Bio je to vredan covek koji je mnogo stvorio svojim radom ali je bio i žrtva prevara pri kojima je puno i izgubio.
Sve to je bilo nešto sto mu nije dalo mira dugo godina posle iako je napustio svoju matičnu zemlju i vec 10 godina živi u drugoj (lek br.33, Walnut). U sadašnjosti su živa sećanja na te periode i često osvrtanje na iste (lek br.16, Honeysucle). U partnerskom odnosu oduvek je bio i dalje jeste u poziciji da ispunjava sve prohteve svoje supruge (lek br. 4, Centaury) i da to sve “nosi” sa osmehom na licu (lek br.1, Agrimony).
Misli, koje ga uznemiravaju stalno “ne može da ne misli” (lek br. 35, White Chestnut), kako je sam rekao još na samom početku intervjua.
Pre godinu dana je imao i operaciju prostate zbog nalaza koji je potvrdio prisutnosti malignog oboljenja. Bio je i pod tereapijom citostatika. Sve je to uticalo na stalne promene raspoloženja i na “eksplozije besa”, kako je sam rekao koje ne može da kontroliše (lek br. 6, Cherry plum).
Na ove lekove koje sam izabrala u kombinaciji smatrala sam da treba dodati i Rescue Remedy (RR) jer loš san čini da se čovek oseća kao da stalno nešto “gori”, da je sve urgentno!
Nakon četiri dana uzimanja terapije g-din je prijavio prvu noć (nakon godinu dana lošeg sna) u kojoj je spavao u kontinuitetu i posle koje se osećao odmornijim. Dobar i neisprekidan san, mogućnost da se pre spavanja opusti i da ga misli ne uznemiravaju, sve je to bilo iz noći u noć stabilnije. Odnosi sa suprugom su i dalje u istom maniru, iako se eksplozije besa dešavaju redje. Za sebe sada pravi kutak u kome će moći da bude sam. Sve češće vodi računa o svojim potrebama iako mu to ne ide baš lako. I dalje mu je teško bilo da skine masku “srećnog čoveka”, ali je nje sve više svestan. O prošlosti i gubicima i dalje razmišlja ali sve više sa nekom dozom prihvatanja (da je to ipak bilo dosta davno) i shvata da definitivno “živi ovde a ne tamo”. Najviše je bio zadovoljan snom u kontinuitetu što je za njega, kako je i sam rekao, “najvažnija stvar”.
U drugom susretu, kontrolnom, odlučila sam da ostavim u kombinaciji lekove 16, 6, 35, 4, 1 i RR, i da stavim lek 29, Star of Betlehem, jer sam shvatila koliko je g-din-u potrebana uteha koju dugo nije imao, ni od najbližih u porodici. Naravno, jer je to on tražio rekavši: “Niko me nije zagrlio kada mi je to trebalo, da me malo uteši”.
Dogovoren je i treći susret...