Ja sam najblaže rečeno vrlo čudan pacijent, tvrdoglava, nepoverljiva i sama svoj lekar, iako vezu sa medicinom imam jedino tako sto mi je muž lekar.

Jos od 2000.godine koristim Lexilium i to dozu koju sama sebi odredim prema potrebi. Kad sam cula za Bachove kapi, smejala sam se. Inace i cerka mi je farmaceut i pokusala je da mi sve to pojasni. Napokon sam dobila Bachove kapi. U tom periodu, avgust 2008. imala sam nekoliko problema: Lexilium 6mg, oscilirajuci krvni pritisak sa velikim vrednostima uz terapiju Monopril 10 mg i bolnu upalu ramena sa bolovima koji su ometali san.

Smeskala sam se na Bachove kapi ali sam pocela da ih koristim 3. avgusta 2008. Uz svu moju nepoverljivost pocelo je njihovo dejstvo. Lexilium od tada ne pijem, pritisak se regulisao uz redovnu terapiju koju koristim i nema velikih oscilacija, a rame je prestalo da me boli. Prolazili su dani a ja sam sumnjala da ce to potrajati, ali ovi rezultati traju i danas. Lexiliuma nema, pritisak je uredu a rame me ne boli. Od tada do danas sam popila 3 bocice. Sada ne pijem kapi ali i dalje je stanje stabilno. Lepo spavam sto ranije nije bilo moguce bez Lexiliuma.

U mojoj prošlosti moji dugogodišnji tzv. prijatelji i pratioci su bili: tuga, razne traume, strahovi, povlačenje u sebe. Sve ovo me je jako opterećivalo i blokiralo tako da moje JA nije moglo da dođe do izražaja. Godine su prolazile a ja nisam pronalazila izlaz iako je u meni tinjala želja za sutra bez suza. Ta želja je verovatno doprinela da otkrijem Bahove kapi. Koristila sam ih par meseci i sada sam svesna da su mi one činile dobro – skoro svi moji dugogodišnji problemi su nestali i ja sam sada srećna i zadovoljna osoba koja živi život dostojan coveka.

Moja ćerka, 9 godina, bila je vrlo plačljiva. Plakanje je bilo za sitnicu i u tolikoj meri da ništa nije moglo da je uteši. U razredu nije bila omiljena, morala je uvek da bude najbolja iako u našoj porodici ničim nije bila podržana ta njena težnja, i ono što je najlošije - važila je za dežurnu tužibabu. Ni učiteljica nije podržavala niti nagrađivala takvo njeno ponašanje. Ali to nadmetanje i tužakanje kao da je bilo jače od nje. Zbog toga je imala i niz vrlo neprijatnih iskustava u kojima su drugi otvoreno pokazali svoju nenaklonost prema njoj, uključujući i učiteljicu, koju je moja ćerka obožavala...

Bahov praktičar dao joj je kombinaciju cvetnih preparata koji će joj pomoći da razvije veštinu tolerancije i sposobnost da se uklopi u okruženje ne fokusirajući se isključivo na greške ili slabost drugih, da se oslobodi prisile da dokaže svima da je ona najbolja i da je uvek u pravu i prisile da sankcioniše i najmanju grešku drugih. Data kombinacija namenjena je i tome da razvije naklonost ćerke prema drugima eliminišući naboj negativnosti koje je prema njima pokazivala. Posle mesec dana terapije mogu da kažem da je ćerkina negativnost i preosetljivost nestala kao “prehlada odnesena rukom”. Ćerka je opuštenija, zadovoljnija u komunikaciji sa vršnjacima, nema onog plakanja, a u situacijama kada je ona osujećena, njena reakcija potpuno je adekvatna, čak “na nivou”! Ulogu tužibabe prepustila je drugima. Već puna tri meseca nije napravila ni jedan takav gest. Ovo još uvek nije donelo neke promene u njenom druženju sa decom iz razreda, ali ona to mirno podnosi. Razgovarala sam i sa njenom učiteljicom, koja takođe primećuje promene i kaže da moja ćerka nije više ni plačljiva ni preosetljiva. Pod temperaturom je učestvovala na školskom takmičenju iz matematike. Iako je uvek bila najbolja u takvim situacijama, sada je osvojila 51 od 100 poena. Takav rezultat sa čuđenjem su komentarisali njeni drugovi (“Kako je to moguće?!”). Mirno im je odgovorila da je imala temperaturu i da je za nju uspeh i što je učestvovala.